Dok javnost zapljuskuje priča o Kodeksu ponašanja i oblačenja uposlenika i studenata na Univerzitetu u Sarajevu, istovremeno se dešava nešto mnogo bitnije za visoko obrazovanje u BiH.

Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguravanje kvaliteta BiH nije primljena u punopravno članstvo Evropske organizacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Razloga je 19, a samo jedna stvar otklonila bi njih devet, a to je Odluka o normama kojima se određuju minimalni standardi u području visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini koju naša Agencija još ne primjenjuje jer je blokira vlastiti upravni odbor. Tom odlukom bili bi ispoštovani standard i smjernice za osiguranje kvaliteta u obrazovanju na kojima insistira Evropska unija.

“Ta Odluka stoji već godinama pred Upravnim odborom Agencije koji je ne usvaja i tako koči rad same Agnecije”, kaže profesor Damir Marjanović iz Naše stranke, “To u očima internacionalne akademske zajednice srozava i sam rejting naših univerziteta vani jer imaju akreditaciju državne agencije koja, pak, nije punopravna članica internacionalne mreže agencija za akreditaciju. Zbog toga neki od univerziteta iz BiH traže akreditacije u inostranstvu da bi time privukli studente, ali da bi povećali svoje izglede za uspostavljanje suradnje s inostranim univerzitetima.”

Za njega je ovaj problem isključivo politički jer Upravni odbor Agencije imenuje Parlamentarna skupština BiH. “Članovi UO, prvenstveno iz RS-a, koji za svoj rad primaju nadoknadu od države BiH, koče rad ove institucije, ali indirektno negativno utječu i na univerzitete u RS koji također osjećaju negativne posljedice njihovoga neodgovornog političkog ponašanja. Dakle, s vrha države se radi protiv visokog obrazovanja u ovoj državi. Građani moraju biti informisani o ovakvim stvarima, vidjeti suštinu problema, znati njegove uzročnike i znati koga izabrati u oktobru da ovo riješi. Trenutno smo zaokupljeni Etičkim kodeksom univerziteta u Sarajevu, ali to da li će neko moći doći dekoltiran, sa pirsingom ili, ne daj Bože, tetoviran na fakultet je priča koja je po važnosti minorna u odnosu na priču o akreditaciji tog istog fakulteta. U očima internacionalne akademske zajednice, nepostojanje članstva naše akreditacijske agencije u evropskoj asocijaciji, nerijetko izgleda kao i nepostojanje validnog visokog obrazovanja u našoj zemlji. Bez savremene i potpune akreditacije naših univerziteta, naši mladi ljudi će u najvećem broju slučajeva posmatrati kao neobrazovanu radnu snagu koju treba dodatno doškolovavati da bi se njihove diplome izjednačile s europskima na tržištu rada. Stoga jačanje ovlasti agencije za akreditaciju, izbijanje stroge etno i dnevnopolitičke kontrole nad ovim državnim tijelom, tjeranje članova Upravnog odbora da rade posao za koji su plaćeni ili da odgovaraju za svoj nerad je prioritet za razvoj visokoškolskih institucija u BiH”, kaže profesor Marjanović.

PODIJELI